Potpredsednica Narodne Skupštine i potpredsednica Socijalisticke partije Srbije, kao i predsednica odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Snežana Paunović u razgovoru s nama otkrila je koliko je danas teško biti uspešna žena, da li i kako je moguće pronaći balans između karijere, sebe i porodice.
Gospođa Snežana je jedna od osnivača Ženske parlamentarne mreže i aktivna članica ovog skupštinskog foruma. Bila je članica više parlamentarnih delegacija na međunarodnim konferencijama i forumima.
Bila je i članica Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za prava deteta, i zamenica člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.
Članica je Socijalističke partije Srbije od 1992. godine.
Od 2012. godine obavlja funkciju sekretarke Foruma žena Srbije.
- Koji su najveći izazovi s kojima ste se suočavali kao potpredsednica Narodne skupštine Srbije, i kako ste ih prevazišli?
Pozicija potpredsednice NSRS je izazov sama po sebi. Podrazumeva da u momentima kada predsedavate atmosfera bude dostojna institucije i to jeste suština. Nažalost, kolege često razgovaraju koristeći neprimeren rečnik, često dolazi do teških verbalnih sukoba i najveći je izazov umiriti atmosferu. Uvek se trudim da se situacija smiri, a da ne moram da kažnjavam svoje kolege. Najvećim uspehom smatram to što sam uvek odgovorila argumentom bez uvrede na bilo čiji račun.
- Kao jedna od osnivača Ženske parlamentarne mreže, šta vidite kao ključne oblasti u kojima žene mogu doprineti u politici i društvenim promenama?
ŽPM zamišljena je i formirana kao oblik delovanja koji bi najpre trebao da skrene pažnju na rad narodnih poslanica ali i da osnaži žene sa lokala da prihvate izazov i uključe se aktivno u politički život. Mnogo je izazova u savremenom dobu ispred jedne žene i smatram da je važno da budu aktivni donosioci odluka. Žene razumeju bremenitost i izazove i sa više suptilnosti pristupaju svemu tome zato su i rešenja koja osmisle dugoročnija.
- Koje konkretne mere i inicijative podržavate za unapređenje položaja žena u Srbiji, i kako vidite budućnost ženskog liderstva u našoj zemlji?
Uvek podržavam ideje i konstruktivne predloge i inicijative koje se tiču položaja žena i jačanja našeg uticaja. Ono što se definitivno mora unaprediti je povećanje broja žena u organima izvršne vlasti. Mali je broj žena koje imaju ključnu ulogu u privrednim subjektima. Žensko liderstvo je dragoceno i na tome se mora insistirati. Poseban respekt zaslužuju žene preduzetnice koje su svoje ideje pretočile u izvor prihoda za svoju porodicu i treba ih dodatno osnažiti i motivisati.
- Kako balansirate između političkih obaveza i ličnog života, i koje tehnike koristite za upravljanje stresom i održavanje efikasnosti?
Možda je ovo najteže pitanje. Za sada balansiram uspešno, ali jeste veliki izazov. Trudim se da svakodnevni stres ostavim ispred vrata kada dođem kući, u tome mi pomaže moj unuk Uglješa. Njegov osmeh je zaista delotvorniji od svih metoda kojima sam pribegavala. Suština je da ste okruženi ljudima koji vas vole i razumeju ali i da znate šta su vam ciljevi. Ja sam svoje postavila odavno. Politikom se bavim upravo iz razloga da bih pozitivno mogla da utičem na kvalitet života svih građanki i građana Srbije.
- Šta vas najviše motiviše da nastavite sa svojim radom i kako vidite svoj uticaj na društvo u budućnosti?
Ako govorimo o budućnosti u politici je ona za svakog od nas pojedinačno neizvesna i suludo je baviti se time, ali ću ostati dosledna socijalističkim idejama jer ih smatram ispravnim i važnim za celo društvo. Nepresušni motiv će mi biti borba za jednaka prava svakog deteta u Srbiji jer su oni budućnost. Ako ih odgajamo u zdravom okruženju oni će biti dobri i vredni ljudi. To im dugujemo i do poslednjeg atoma snage ću se boriti da svi imaju jednake šanse i samo svojim trudom obezbede sebi mesto. Iza nas su teške godine koje su nas, na teži način, naučile da moramo da menjamo navike i budemo posvećeniji. Moramo da menjamo i nametnuti sistem vrednosti koji je pokazao svoje mane. Ostajem pri stavu da politikanstvo ne sme biti jedino čemu pribegavamo borecći se za svoj status, iznad toga jeste i mora biti odgovoran odnos donosioca odluka prema istim.
