Milica Krstić je dipomirani psiholog, telesno orijentisani psihoterapeut pod supervizijom, preduzetnica. Nalazi se na Forbsovoj 30 ispod 30 listi najuspešnijih ljudi u Evropi za 2023. godinu jer je kreirala platformu Siguran Prostor na kojoj je okupila 105 psihoterapeuta koji su omogućili preko 27.000 besplatnih onliine seansi na 11 jezika.
- Šta vas je inspirisalo da pokrenete platformu za besplatnu psihološku podršku, i kako ste prevazišli početne izazove?
Serija tragičnih događaja koji su se dogodili 2020. i gubitak dva prijatelja koji su izvršili suicid su me duboko potresli ali i zapitali kako je moguće da nisam videla da moji prijatelji nisu dobro i da im je potrebna pomoć. Dve godine kasnije nakon što su se stekli uslovi da naučim kako da napravim sajt i povežem se sa kolegama iz struke – nastao je Siguran Prostor, platforma za besplatnu psihoterapiju. Nakon puno promena, uspona i padova, izmena, i nakon 2.5 godine ja sam i dalje jedina osoba koja finansira ceo projekat pa sam ga malo izmenila da može i dalje da postoji ali kao platforma za podizanje svesti o mentalnom zdravlju. I dalje povezujemo terapeute i korisnike ali nam je osnovni fokus sada da edukujemo ljude kome mogu da se obrate za pomoć, kako da regulišu svoj nervni sistem kad su uznemireni itd. Izazovi su isti kao i na početku, a to su finansijski izazovi koji nas onesposobljavaju da kreiramo sve ono što smo zamislili. Ali vera i dobra namera održavaju ovaj plemeniti tim da istraju uprkos izazovima.
- Kako ste se nosili sa izazovima prilikom stvaranja i implementacije platforme, i koji su bili ključni momenti u vašem putu ka Forbes listi?
Ključni momenti su bili ti da uprkos izazovima istrajem i ostanem dosledna. Jer održavati websajt, internu i eksternu komunikaciju i baviti se marketingom – je previše za jednu osobu. Bilo je u talasima eksterne pomoći, ali nedovoljno. Jako je izazovno voditi samostalno tim od preko 100 ljudi interno, i obezbeđivati da 1.200 registrovanih korisnika na sajtu dobije odgovor na email i da svi budu namireni. Često nisam uspevala da postignem sve energetski, vremenski i finansijski ali evo nakon 2.5 godine mislim da sam naučila svoju lekciju i optimizovala celo udruženje tako da me ne izjeda već da i ja budem dobro kao i oni koju su deo projekta i oni koji dobijaju pomoć.
- Koji su najčešći problemi i potrebe koje ste uočili kod korisnika vaše platforme, i kako se trudite da ih efikasno adresirate?
Od aprila 2022. godine do aprila 2024. godine pružili smo 23.778 online besplatnih psihoterapeutskih seasni na 12 jezika, sa preko 150 kolega. U Evropi ako bi prosečna cena psihoterapeutske seanse bila 75 eura, to je 1.783.350 miliona eura koje su psihoterapeuti pružili zajednici kroz vreme, znanje, empatiju i iskustvo.
Od 23.778 seansi:
Na Balkanu je pruženo 13.388 seasni (56.3%)
US – 4.547 to je 19.1%
UK i Irska 4.547 to je 9.8%
Ukrajina 1.486 to je 6.2% izbeglice iz Ukrajine, na Ruksom, Ukr i Srb su dobili pomoć
Nemačka 1.025 to je 4.3%
ostalo 1.008 mahom Afrika – Bocvana, Kenija i Nigerija
-žene 54%, muškarci 33%, prefer not to say 13%
-48% korisnika je između 26 – 35 godina
Generalizovani Anskiozni Poremećaj 34%
Depresija 27%
Bipolarni Afektivni Poremećaj 19%
Poremećaj pažnje ili ADHD 13%
ostalo 7%
Kvalitativna analiza iz poruka, emailova, i pisanih otvorenih pitanja u anonimnim upitnicima nam je ukalaza na sledeće stvari:
Stigma je ogroman problem – Korisnici sami sebi daju dijagnoze tako što čitaju na internetu i pronalaze se u pričama drugih ljudi.
Potiskivanje emocija – korisnici su needukovani i misle da su ljutnja, tuga i strah loše opasne negativne emocije i žele da nauče kako da ih ne osećaju i da budu stalno srećni- uticaj pozitivne psihologije i soc. media koji su iskrivili sliku o emocijama, nestručne osobe nude pomoć jer nema zakona u Srbiji o psihoterapiju i onda svako može da se lažno predstavlja jer npr. možda ima više novca koje može da uloži u marketing pa se poglešno stiče utisak da je veći stručnjak, a korisnici veruje više ljudima koji imaju više pratioca na instagramu ili bolji kvalitet videa na YT.
- Kako balansirate između svoje profesionalne karijere i ličnih obaveza, i koje strategije koristite za očuvanje mentalnog zdravlja?
Redovno idem na psihoterapiju, vodim računa sa kim se družim i delim energiju jer mi je jako važno da prijateljski i porodični odnosi budu prostor gde se dešava razmena energije i davanje i primanje energije, ljubavi, razumevanja i podrške. Balansiram tako što u svakom danu jedan deo vremena radim, jedan deo vremena odmaram i gledam da se adekvatno punim kroz fizičku aktivnost, ples, smeh itd.
- Šta biste preporučili mladim stručnjacima u oblasti psihologije koji žele da naprave značajan društveni uticaj kao što ste vi?
Da ne gube nadu u sebe i u ono što žele da rade ako ne dolazi podrška kakvu su očekivali, već da istraju uprkos izazovima jer uticaj i uspeh ne dolaze iz lakoće i užitka već iz građenja kapaciteta da se ostane dosledan sebi i svojim vrednostima uprkos izazovima i potrškoćama koje se prirodno dešavaju u životu. Drugim rečima – tražite podršku tamo gde ćete je dobiti i biće vam lakše da ostvarite ono što želite.
