U svetu koji se stalno menja i razvija, Tatjana Macura se pojavljuje kao ključna figura u borbi za rodnu ravnotežu i prava žena u Srbiji. Kao ministarka bez portfelja u Vladi Srbije, zadužena za oblast rodne ravnotežnosti, sprečavanje nasilja nad ženama, kao i ekonomsko i političko osnaživanje žena, Tatjana Macura predstavlja simbol hrabrosti i odlučnosti u suočavanju s izazovima koji su i dalje prisutni u našem društvu.
Njeno delovanje u vladi nije samo pozicija, već misija. Tatjana Macura je posvećena stvaranju pravednijeg društva u kojem žene imaju jednake šanse i zaštitu. Njen rad obuhvata ključna pitanja koja se odnose na prevenciju nasilja nad ženama, jačanje njihovih ekonomskih i političkih kapaciteta i unapređenje rodne ravnoteže, čime direktno doprinosi unapređenju kvaliteta života žena širom zemlje.
Kao liderka u ovoj važnoj oblasti, Tatjana Macura nije samo odlučna u svojoj borbi za pravdu, već i inspiracija za mnoge. Njen neprekidan rad na unapređenju uslova i prava žena, kao i njena sposobnost da se suoči s kompleksnim izazovima, čini je izuzetnim uzorom. Njen angažman i strast za ovim pitanjem jasno odražavaju njenu posvećenost i viziju da napravi stvarne promene u društvu.
Kroz ovaj intervju, imaćemo priliku da saznamo više o Tatjani Macuri, njenim planovima, izazovima i strategijama koje primenjuje u svojoj borbi za rodnu ravnotežu. Njena posvećenost i upornost u rešavanju ključnih pitanja rodne ravnoteže i zaštite žena pružaju nam ne samo uvide u složene teme, već i inspiraciju da se svi zajedno angažujemo za stvaranje pravednijeg i ravnotežnijeg društva.
- Kada razmišljate o svojoj ulozi ministarke za rodnu ravnopravnost, koja su Vam najvažnija pitanja i izazovi koje nastojite da rešite, i zašto?
Mislim da ono što je kod mene i najizraženije – da sam timska igračica, dobronamerna optimistkinja, otvorena za dijalog i smislen kompromis u ovom trenutku možda i najkorisnije kada je ova tema u pitanju. Želim da je maksimalno pojednostavim, da njen značaj razumeju svi, da otklonim svaku sumnju da zaštita ženskih ljudskih prava, koja su neminovno u fokusu kada se postavi pitanje ravnopravnosti, ne ugrožava nikog i da i ne može da ugrozi nikog. U ovoj sferi se zapatilo mnogo izraza koji su svojstveni stručnom ili NVO sektoru, a koji zbunjuju i široj populaciji su nejasni, pa odatle i prisutna zloupotreba ekstremnijih organizacija i pojedinaca koji žele da zaustave svaki smislen progres. Najbolje ih je predstaviti upravo kroz aktivnosti koje smo do sad imali ili ih planiramo. U prvih 100 dana Vlade Republike Srbije održala sam na desetine sastanaka sa kolegama iz izvršne vlasti, ambasadorima iz nekoliko zemalja, kao i sa predstavnicima nevladinog sektora, ali i niz sastanaka preko granice, u najbližem komšiluku. Već u prvim mesecima uspeli smo da iznesemo ključna pitanja na sto i očekujem vrlo brzo konkretne i vidljive rezultate. Ono što nas čeka jeste razrešenje pitanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, odnosno odluka Ustavnog suda. Odluku zaista sa nestrpljenjem očekujem jer postoje procesi koji su veoma važni za žene u Srbiji, koji stoje baš zbog toga. Možda sam i prevelika optimistkinja, ali zaista očekujem da će odluka suda biti pozitivna u smislu nastavka primene ključnih načela ovog zakona. Od važnih razgovora i aktivnosti koje su obeležile period za nama izdvojila bih i one koje se odnose na rešavanje izazova koje sa sobom donosi sveprisutno digitalno nasilje, kojem su posebno izložene žene i deca, pri žemu je saradnja sa kabinetom ministra Risića, Ministarstvom prosvete, kao i sa MUP-om ključna. Počela je školska godina i mi smo od prvog dana na terenu sa decom, roditeljima i zaposlenima u školama. Takođe, zajedno sa ministrom Lončarom i njegovim timom radićemo na izmeni mnogih protokola koji će rešiti probleme sa kojima se suočavaju žene iz opšte populacije, kao i one iz posebno ranjivih grupa. Na nedavnom sastanku u Ministarstvu zdravlja otvorili smo i pitanje položaja trudnica preduzetnica. Postoji jako izražena politička volja da se problem reši i da i trudnice koje samostalno obavljaju delatnost, a koje ne žele ili ne mogu da zatvore svoje radnje dobijaju naknade tokom održavanja trudnoće u punom iznosu. Za kraj, a ne manje važno, jesu pitanja koja se odnose na sprečavanje nasilja nad ženama. U tom smislu je važno reći da će naše prve projektne aktivnosti biti upravo ovoj temi posvećene. Izdvojićemo 55 miliona dinara za organizacije kojima je sprečavanje nasilja u fokusu da zajedno sa nama sprovedu aktivnosti širom Srbije.
- Koji su najveći problemi sa kojima se suočavaju žene u Srbiji danas, i kako mislite da bi se mogli rešiti na održiv način?
Najmasovnija su svakako pitanja radnih prava i prilika na tržištu rada za žene. Ne postoji univerzalno rešenje za opštu žensku populaciju i za sve ranjive kategorije. Pristup rešavanju problema mora biti maksimalno individulaizovan, a što je samo po sebi izuzetno zahtevno kako bi se pripremile posebne mere zaštite i podrške prema stvarnim potrebama recimo samohranih majki, osoba sa invaliditetom, teže zapošljivih kategorija žena, Romkinja… Uz ovo svakako ide i ohrabrivanje žena da pokrenu sopstvene biznise. U saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama organizovaćemo programe koji će imati za cilj unapređenje veština onih koji upravo spadaju u teže zapošljive kategorije. Druga grupa izazova odnosi se na postizanje nulte tolernicije na nasilje u društvu, a posebno nad ženama koje su najizloženije brutalnim oblicima nasilja. Do održivih rešenja dolazi se institucionalnom dijalogom koji uključuje sve zainteresovane strane koje mogu da daju predloge u pogledu usvajanja novih propisa, provere u kojoj meri su postojeći propisi adekvatni i koliko se i na koji način primenjuju i da li mogu da se unaprede. Treća grupa odnosi se na zaštitu zdravlja žena, unapređenja protokola, prevencije i korektnijeg odnosa na relaciji pacijeti – zdravstveni radnici. U tom smislu mi je veoma drago što Ministarstvo zdravlja vodi neko ko ima ogromno iskustvo u vođenju jednog ovako važnog sektora i ko ima kapacitet da zaista reaguje u kratkom roku, što smo u nekoliko veoma izazovnih situacija na početku ovog mandata imali prilike i da vidimo. Da nekako pokušam da sumiram – do održivih rešenja dolazi se dobronamernim dijalogom i spremnošću da čujete sagovornike.
- Kako Vaša uloga utiče na svakodnevne živote žena, i šta Vas motiviše da nastavite sa radom u ovoj oblasti?
Mislim da je dobro to što imam kapacitet da koordiniram aktivnosti koje ne zavise samo od jednog ministarstva ili jedne institucije i što još uvek praktikujem da imam svakodnevni kontakt sa ženama koje mi se javljaju različitim povodima. Na taj način mogu da adresiram predlog rešenja na adresu na kojoj će se problem najefikasnije rešiti. A na pitanje šta me motiviše odgovor su moja deca jer kroz njih posmatram i sve druge devojčice i mlade žene u Srbiji koje se nadaju svetu koji će biti emptaičniji i u kojem će jednake mogućnosti imati svi – i žene i muškarci.
- Šta biste želeli da promenite u pristupu politici rodne ravnopravnosti, i koje inicijative smatrate ključnim za unapređenje tih politika?
Izričit ili popularinije – ekstreman pristup mi nije blizak kada je bilo koja tema u pitanju, pa ni ova. Promene u društvu koje je duboko podređeno potrebama isključivo jednog dela populacije ne mogu se dogoditi preko noći jer se radi o promeni kulture, navika, obrazaca, promeni u načinu razmišljanja o potrebama koje imaju svi, a ne samo neki. Želim da damo doprinos tome da se otkloni svaka sumnja da će to što se zalažemo za politike jednakih mogućnosti može ugroziti bilo koga. Društvo u kojem i najslabija karika može da ostvari svoja prava je jako društvo i suština naših aktivnosti jeste upravo to da stvorimo jako društvo. Unapređenje politika je nešto što se prirodno dešava ukoliko svi radimo na tome da podstičemo dobronameran dijalog tako gde je dijalogu i mesto – u institucijama.
- Koji su najvažniji lekcije koje ste naučili tokom svoje karijere, i kako te lekcije mogu pomoći drugima koji se bave sličnim pitanjima ili žele da doprinesu zajednici?
Mislim da sam najbolje i najkvalitetnije lekcije naučila iz grešaka koje sam povremeno pravila i koje verovatno još uvek pravim. Može biti da u ovoj novoj ulozi nije mnogo pametno reći da sam grešila ili da ću grešiti, ali na ovaj način želim da kažem da greške koje nisu napravljene svesno i koje nisu fatalne su skroz ok i normalne i da su upravo one ako niste skloni odustajanju deo procesa u kojem unapređujete ne samo sebe, nego i posao koji vodite i predloge za koje mislite da mogu biti korisni za svet oko vas. Možda je to i razlog zašto me svaki uspeh raduje i zašto mislim da je važno da ga na neki način proslavim sa ljudima sa kojima sarađujem. Ništa tako dobro ne podstiče nove ideje, ne okluplja nove ljude i ne akumulira novu energiju kao što to čini uspeh!
Foto: Dejan Stanković
