Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, igra značajnu ulogu u vođenju Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnoteže. Njen rad obuhvata ključne aspekte zaštite ljudskih prava i ravnoteže, fokusirajući se na politiku koja se bori protiv diskriminacije i promovira jednakost. Kao liderka u ovoj oblasti, Nina Mitić donosi konkretne strategije i rešenja koja doprinose stvaranju pravednijeg društva. U ovom intervjuu, otkrićemo više o njenim inicijativama i pristupima u suočavanju s izazovima u oblasti ljudskih prava i rodne ravnoteže.
- Šta vas je inspirisalo da se posvetite oblasti ljudskih i manjinskih prava i kako ste postigli svoje ciljeve u ovoj oblasti?
Iskreno, zaista mi nije bilo teško da nađem inspiraciju za rad na polju ljudskih i manjinskih prava, s obzirom na to da se ta oblast najneposrednije tiče ljudskih odnosa koje svako od nas u nekim svojim aspektima prolazi i kroz lično iskustvo. Iako smo svi različiti, u oblasti ljudskih prava vrednosti su objedinjene u jedan univerzalni, humani sistem, iz kog proizilaze ljudska prava svakog pojedinca. Upravo borba za ostvarivanje i očuvanje tih prava me čini ponosnom svaki put kad donese neke pozitivne rezultate. Smatram to, jednostavno, civilizacijskim dostignućem. A što se postizanja ciljeva tiče, moram da priznam da je oblast ljudskih prava izazovna jer uključuje mnoštvo aktera i zahteva stalno praćenje promena i usklađivanje svih politika. Stoga je dobro strateško planiranje od ključnog značaja, kao i saradnja sa iskusnim stručnjacima i stručnim organizacijama. Neophodan je i stalni rad na podizanju svesti o pitanjima ljudskih prava. U Ministarstvu za ljudska i manjina prava i društveni dijalog tokom rada nastojimo da uključimo i saslušamo sve relevantne strane, kako bi politike bile što obuhvatnije i uticale na ciljne grupe. Prioritet nam je poštovanje svih pojedinaca i posvećenost pravdi, što i jeste politika koju vodi Vlada Republike Srbije.
- Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu na zaštiti manjinskih prava i kako ih prevazilazite?
Rad u ovoj oblasti podrazumeva integrativan pristup, i zahteva saradnju i usklađivanje rada više nadležnih institucija i relevantnih partnera, a resursi su često ograničeni. U praksi se pokazuje da neka pitanja ljudskih prava mogu da budu suprotna preovlađujućim kulturnim i društvenim normama, te se u svom radu dodatno angažujemo oko promovisanja pozitivnih promena, ali i izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo. Promene koje se uvode obično zahtevaju vreme, a rezultati su često dugoročni i možda nisu odmah vidljivi. Posledica toga može biti otežano praćenje napretka i obezbeđivanje kontinuirane podrške. Ali, stručni ljudi i sa naše strane, kao i partneri sa kojima sarađujemo, svesni su svih izazova, te međusobnim razumevanjem i zajedničkim naporima uglavnom uspevamo da ih prevaziđemo.
- Kako vidite ulogu državnih institucija u podršci i zaštiti manjina i ugroženih grupa?
Državne institucije imaju ključnu ulogu u podršci i zaštiti manjina i ugroženih grupa, pre svega, postavljanjem pravnog i strateškog okvira kroz izradu zakona i podzakonskih akata, strategija i akcionih planova za njihovo sprovođenje. One, dakle, razvijaju i sprovode politike koje promovišu jednakost, inkluzivnost i štite prava marginalizovanih društvenih grupa. Nadalje, one su, u skladu sa svojim nadležnostima, dužne da pomenute propise sprovode, kao i da obezbede poštovanje zakona. Pored toga, one prate stanje ljudskih prava, tumače i primenjuju zakone iz oblasti ljudskih i manjinskih prava, obezbeđuju zaštitu i podržavaju osnovne slobode. Dužne su i da rade na podizanju svesti o ljudskim pravima, promovišu razumevanje pitanja manjina, kao i da pružaju usluge iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Institucije su važne jer rade na eliminisanju diskriminacije i promovisanju jednakih mogućnosti u različitim sektorima, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje.
- Koji su ključni koraci koje treba preduzeti kako bi se unapredila zaštita ljudskih prava u Srbiji?
Unapređenje zaštite ljudskih prava u Republici Srbiji podrazumeva sveprožimajući pristup koji u obzir uzima pravne, institucionalne, društvene i kulturne aspekte. U sektoru kojim rukovodim, analizom smo došli do zaključka da je potrebno uskladiti sektorske zakone sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kao krovnim zakonom u ovoj oblasti, i potrebno je uložiti dodatne napore u suzbijanje štetnih pojava kao što su govor mržnje i digitalno nasilje, posebno među mladima, naravno, uz poštovanje slobode govora i prava manjina. Iako je pomenutim zakonom osnažena institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koja postupa po pritužbama na diskriminaciju i nejednako postupanje, uopšte uzevši, potrebno je osigurati efikasniju primenu postojećih zakona i uskladiti sudsku praksu. Takođe smatram da je neophodno da se neguje uspostavljeno partnerstvo između Vlade, civilnog društva i međunarodnih organizacija, uz korišćenje medija i javnih kampanja radi podizanja svesti javnosti i promovisanja razumevanja i poštovanja ljudskih prava. Pored toga, neophodno je da tema ljudskih prava bude integrisana u sve nastavne planove i programe, kao i da se obezbedi podrška za politike i inicijative koje promovišu socijalnu i ekonomsku inkluziju. Jedan od većih izazova koje nastojimo da prevaziđemo je prikupljanje podataka o društvenim grupama u fokusu, radi boljeg razumevanja i praćenja stanja, kao i prepoznavanje eventualnih rizika i grupa u povećanom riziku, u cilju preventivnog delovanja. Naravno, sprovođenje ovih koraka u cilju izgradnje kulture ljudskih prava i pravednijeg društva u Republici Srbiji zahteva posvećenost svih sektora društva, uključujući javni i privatni sektor, kao i civilno društvo.
- Šta vas najviše motiviše u vašem radu i koje promene očekujete u budućnosti?
Kao što sam na početku istakla, smatram da je činjenica da svako od nas može u nekom trenutku u životu da se nađe u poziciji lica čija su prava na neki način ograničena ili ugrožena, dovoljan pokretač za moju posvećenost u radu u oblasti ljudskih prava. Propisima ne može da bude regulisana svaka situacija, ali opreznim pristupom možemo da takvu mogućnost smanjimo na najmanju moguću meru, čime unapređujemo kvalitet naše svakodnevice. Obezbeđivanjem pravde i jednakosti osnažujemo građane i stvaramo pravednije društvo, a uvođenjem tih pozitivnih promena u društvo kod mene donosi osećaj ispunjenosti i motivacije za dalji rad. Naravno, stvarni pravac razvoja zavisi od različitih faktora – angažmana javnosti, napora civilnog društva i nastojanja međunarodnih partnera, a pre svega, od prioriteta Vlade Republike Srbije, koji, mogu da zavise od daljeg razvoja događaja u svetu. Ono što jeste važno za sve vaše čitaoce je da Vlada Republike Srbije brine o svim svojim građanima i svakodnevno se borimo da umanjimo sve negativne posledice i da povećamo životni standard građana i građanki Srbije.
